Neko vrijeme se dosta spominjao disko punk. Meni se taj izraz nikada specijalno nije svidio. Premda su bendovi koje su ljudi trpali pod taj žanr bili i više nego ok činio mi se ziheraški i totalno ne-punk. Kao .."ja sam osviješten i kontra, ali volim i plesat". Kao da je punk nije bio dovoljno ili jednako plesan i prije. Žanriranje općenito mi je ne-punk. Ali dobro. Da se lakše sporazumijemo. Ofol.

Prema ovom nekom bezveznom principu White Zombie bi se na albumu "Astro -Creep:2000" mogao nazvat disko-metal. Ne samo zato što na kaveru izgledaju kao da su na putu do lokalne auto trke i horor konvencije prebili garderobijere u Studiu 54, pokrali im sve leopard uzorke i pimp šešire i na njih stavili sve sakupljene prišivke, već i zato što se na ovaj album može tako lako istegnut zglob radi razbacivanja po plesnom podiju.

Ako bi ikad zatražio nekog da mi odpleše nešto na štangi zatražio bih da to bude na podlogu od White Zombie.

Ovaj album je seks, žurka, anti-krist, stari horor, strip konvencija, "hot rod" trka i Dr. Who u jednom.

Znam da će onih 7,46 preživjelih fanova White Zombija bit totalno razjareni, jer nisam pisao o "La Sexorcisto" kao kultnom albumu. Ali upravo u odnosu s njim leži razlog zbog kojeg je "Astro-Creep" tol'ko zakon. Nitko nakon "La Sexorcisto" nije mogao ni sanjat o ovolikoj količini sintetike, semplova i na trenutke čak i MC-anja na jednoj 'metal' ploči.

Sjećam se k'o jučer vožnje u tramvaju po Maksimirskoj ulici s White Zombijem u walkmanu, tam' negdje 1996. Uđem u tramvaj i naletim na poznanika koji kao ful brije na metal. Malo mi je uvijek bio smiješan, jer je bio nazi, a furo je majicu na Sepulturu, al jebiga, znadoh ga još iz osnovne. Nisam siguran kad je točno odlučio da su Židovi veća opasnost od Godzille... Uglavnom... Sretnem ga u tramvaju i pitam ga šta misli o White Zombie, a on će '... onaj nigger??!' Hahahahahahahahahaha. Jel to bilo radi dredova??! Šta bi tek rekao za Sašu Nuždu?!

Poanta cijele ove nazi digresije je da većina mojih metal poznanika nije baš doživljavala White Zombie. Možda zato što je Rob imao taj čudni fuzz vokal i netipičnu dikciju ili zato što im je žena svirala bas ili zato što je gitarist imao dredove do pol dupeta... 'ko će ga znat. Čudni svatovi, metalci. Al' ak su mogli oprostiti Iron Maidenu sintisajzere na "Seventh Son Of The Seventh Son" ....

Dok je "La Sexorcisto" bio seks i auti i stripovi i demoni, "Astro-Creep" je bio sve to samo lansiran u orbitu planete Motherfucker. White Zombie za umjetnu gravitaciju.

Rob Zombie kao neslužbeni vođa ovog benda uspio je isfurat karikaturu "sotonizma" i demonizma koja mi je bila i još uvijek je kul i prihvatljiva. Njegova verzija je definitivno na liričnijem i inteligentnijem nivou od više manje bilo kojeg Max Factor black metal benda koji treba sotonu više nego što on treba njih. Imao je čak i dozu ljubavnog, ali samo kao jedne od iluzije koju nam nudi "Electric Head". Pošteno.

White Zombie su si sami stvorili svoju nišu i nisu marili za nikave trendove ni jalove nazi metalce koji briju na fašizam noseći majice na bendove koji su ih prezirali. Nisu igrali po pravilima žanra i ostavili su iza sebe dva fenomenalna albuma od kojih vam jedan ovdje sa zadovoljstvom predstavljam.

Prošlo je 14 godina od izlaska "Astro-Creep:2000" i svaki put kad ga stavim u plejer siguran sam da ću vozit 250 na sat, ogriješit o crkvu, zaplesat, yeah yeah yeahat i proć kroz zabavniju kuću strave od onog zdanja na zagrebačkom Markovom trgu.

Metal!