Elvis: Jel bumo zajebani u nastupu ili fini? Ja mislim da bi trebali popljuvat sve živo.
Davor: Sve, sve živo popljuvat!
Elvis: Mislim, ne bumo nikakvu reakciju izazvali ak bumo fini.
Biškup: To i nije neki problem jer nemaš šta popljuvat.
(Davor vadi papir s pitanjima)
Biškup: O! Papirić je ipak tu.
Davor : Morao sam ipak. Da ne bi bilo totalno sranje.
Biškup: Ajde ipak malo profesionalizma.
Davor: Da...

Davor: Ajmo. Na guranjeslitice.org piše da bend postoji od 2001., pa možete li reći nešto o povijesti benda, te što je tko radio, što tko radi danas...
Elvis: Mislim da zapravo postojimo od 2000.
Igor: Je, 2000.
Biškup: Idem ja pišat.
(Biškup odlazi pišat)
Elvis: Nema tu puno priče. Prije Kutije (~Biškup), je svirao Josip Kudumija (~danas gitarist zagrebačke noise grupe Joe 4 čija je prostorija za vježbanje odmah do Man Zeroove), on je bio prvi gitarist, i onda je on odlučio karijeru glazbenika zamijeniti karijerom body-buildera, onda je došao Kutija i to je to.
Igor: Bile su još pauze neke. Nakon Josipa je bila pauza od kojih godinu dana.
Elvis: Nije...
(ne prenosimo dugu raspravu o tome je li bilo pauze ili nije)
(Biškup se vraća s pišanja)
Biškup: U principu smo tek kad sam ja došao počeli postojat kak spada.
(ne prenosimo nekoliko minuta repliciranja na Biškupovu izjavu)
Elvis: Ne, brijete! Pauze nije bilo. Mi smo trebali svirat u Močvari tipa 28. 2., tad je Josip otišao...
Biškup (šapće Davoru): Ovo sve moraš transkribirat.
Elvis: ...onda smo se mi preselili u Zagreb i s Kutijom smo već u sedmom mjesecu svirali u Močvari. Kaj je tebi? Nema pauze nikakve.
Biškup: Dvije i pete u zimu smo negdje počeli.
Elvis: I da, mislim da definiitivno treba spomenuti da je Kutija na prvu probu zaspo.
Igor/Biškup: [smijeh]
Elvis: Toliko o posvećenosti bendu.

Davor: Ajde maknimo se od povijesti, tko što danas radi?
Biškup: Pa ja radim ŽPD-u...
Davor: U bendu!
Svi: [smijeh]
Igor: Bravo Kutija!
Biškup: Ajde ajde, ja sviram gitaru. Kutija svira gitaru.
Elvis: Ja sviram bas, ponekad gitaru i ponekad pustim glas.
Biškup: E vidiš i ja ponekad sviram bas.
Igor: Ja sviram samo bubanj.
Elvis: Što se tiče postave, bilo je tu još nekakvih pokušaja što se tiče gitare, elektronike, ali nikad nije uspjelo.
Igor: Sad tražimo nekoga da svira gitaru ili elektroniku.
Elvis: Da. Napiši da tražimo gitarista.

Davor: Imali ste dvogodišnju pauzu s koncertima, a sada tri koncerta u tri mjeseca. Hoće li to biti nekakav tempo u 2010., i kakvi su planovi?
Elvis: Pa, nismo dugo nastupali jer se dugo čekalo da taj album izađe. Bilo je glupo imati koncert a nemati album koji ljudima možeš prodati.
Biškup: A i bilo je dosta uhodavanja s tim dečkom koji je trebao svirati elektroniku.
Elvis: Godinu dana smo izgubili.
Igor: Trebalo je sve stvari rearanžirati za gitaru, bas i bubanj.
Biškup: To je u principu glavni razlog; a što će biti ove godine, to ćemo vidjeti. Valjda će biti neka promocija i turnejica po okolici. Svirat ćemo ako ništa barem vikendima. Ali nemamo fiksnih datuma.
Elvis: Uvijek dogovaramo neke koncerte, ali nemamo neki fiksni plan. Svirat, snimit nešto novo, napravit majice, i jedan frend koji studira kameru na Filmskoj akademiji će nam napravit spot.
Igor: I snimili smo novi demo nedavno. Sve ide prirodnim tokom više manje.
Biškup: Ono što moramo reći je da je snimanje ovog albuma bilo zaokruživanje priče. Sto godina smo svirali te stvari i jednostavno smo to zatvorit, riješit da možemo ići dalje.
Elvis: I zato je taj album tako stilski šaren. Ima stvari koje smo napravili 2001. i onih koje smo napravili taman prije snimanja.
Biškup: Koje nemaju veze jedna s drugom.
Elvis: Definitivno smo to jednostavno morali skinuti s leđa.

Davor: Možete reći nešto o iskustvima sa snimanja i o izdavanju albuma. I da li je sve to promijenilo odnos prema bendu?
Igor: Pa mislim da se odnos je promijenio na neki način. Definitivno smo puno naučili u studiju i rekao bih da više i drukčije razmišljamo pjesmama.
Elvis: Je. I mjesec dana prije snimanja albuma smo otišli u studijo snimit demo od dvije stvari čisto toliko da vidimo kako budu stvari funkcionriale. I to nam je puno pomoglo. I sad kad ćemo opet ići snimati album ćemo neke stvari radit drukčije.
Biškup: Izvukli smo maksimum iz toga.
Elvis: I to samo u dva dana snimanja.
Biškup: I pun kurac miksanja.
Igor: Da, jako dugo smo čekali miks.
Biškup: Al sve u svemu, ono... defintivno, boravak u studiju je... dobar boravak.
(pauza)
Svi: [smijeh]
Igor: Evo ti naslova!
[smijeh]
Elvis: Hah! Al' ne, ja bih rekao da je to dobro potrošen novac.
Biškup: Ne nije, zato što ga nismo vratili nazad.
Elvis: Ne mislim na taj način...

Davor: Možda da se nadovežem, 500 albuma, 50 kuna, može li se od onoga što ostane vama otplatiti režije za prostoriju ili ostane nešto?
Biškup: Pa ne. U nekoj idealnoj situaciji, da smo odmah prodali cijelu nakladu bismo pokrili snimanje i još bili u plusu kojih 3000 kuna.
Elvis: Treba svirat. Ne bu te netko zval doma da kupi CD.
Biškup: I treba neki prateći merch napravit, a to zahtjeva pare. Pa ćemo vidjet nakon još par koncerata.

Davor: Da ubrzamo, stvar "Ennuyeux la Pluie" me malo podsjetila na rani Peach Pit, pogotovo bas linija, pa postoji li nekakvo neposredno nasljeđe hrvatskih noise i post-rock bendova iz 90ih?
(ulazi Josip Kudumija posuditi Biškupov kabinet)
Biškup: To nek ti oni pričaju. Mene boli kurac.
(Biškup odlazi do vrata dogovorit se s Josipom)
Igor: Sigurno da da. Svi smo mi tu negdje generacijski, i na nas su sigurno najviše utjecali noise-rock bendovi iz 90ih, među njima i Peach Pit, tako da da.
Elvis: Pa da... Mislim... Igor i ja smo Peach Pit prvi put gledali kad su bili predgrupa Zeni Gevi u Jabuci 96-e, bili smo srednjoškolci, došli smo vlakom u Zagreb i to nam je bio jedan od prvih koncerata na kojima smo bili. Tako da smo odrasli na tom zvuku. Možda utjecaja nema toliku u pristupu pjesmama ni načinu sviranja ali što se tiče zvuka, definitvno se čuje Peach Pit. I Lunar najviše.
Igor: E Joca, kolika je bila pauza između tebe i Kutije u Man Zerou?
Josip: Šest mjeseci.
Igor: Eto vidiš.

Davor: Dobro, dosta o pauzi više. Zašto ga zovete Kutija?
Igor: Da odamo?
Elvis: Ma to ti bu glupo ispalo. To mu je djevojačko ime od stare. Kutija vrata zatvori! Grijemo! Nego, eto. Ti sigurno mislio sad nešto ludo.

Davor: Zašto Telemark? Je li to neka tipična post-rock romantičarska špreha, tipa Norveška, fjordovi, hladno, led...
Elvis: Nema veze s Norveškom ni ničim takvim. Nekako se povela priča o skijaškim skokovima i Kutija i ja smo shvatili da smo fanovi skijaških skokova i legendarnih skakača tipa Matti, Weissflog...
Biškup: I prva ideja je bila da se album zove "Matti".
Elvis: Da, ali nekako je bilo glupo ono, Matti, mater, majka. Onda smo malo još razmišljali i pao nam je na pamet "Telemark" (~što je skijaška tehnika koja se koristi pri doskoku u skijaškim skokovima i ime pokrajine na jugu Norveške)
Biškup: Zapravo na kraju i paše. Jer je album dosta hladan na neki način i tak...
Elvis: Ma da. Sve je bilo isplanirano. Nema tu slučajnosti.

Davor: A Nikačev kaver, ima li tu slučajnosti?
Elvis: On je rekao da je poslušao album i da je njemu to zvučalo onak dosta sterilno, hladno i distancirano, pa je zato stavio takvu neku fotku.
Davor: Koja i izgleda malo norveški.
Biškup: Al' sjajan je kaver.
Elvis: Da. Hvala njemu što je to napravio jako brzo i za nula novaca. Za ćevape kod Srbina.
Nikač je dobar. On se samo pravi da je zločest.
Biškup. Hmm... Da.

Davor: E da. Ante Ljubičić pita jel istina da je Elvis Hitler u bendu?
Elvis: Hitler?!
Biškup: Je!
Elvis: Kak to misliš?
Biškup: Je. Točka!
Elvis: Kutija je Göring onda.
Davor: A Igor?
Elvis: Ah... Igor je Mussolini neki tam.
Biškup: Igor je onaj koji je rekao 'Oni su me natjerali da to radim'
Elvis: Čekaj malo, kako Hitler...
Igor: Ma on više voli za sebe mislit da je ko Hitler.
Biškup: Ma nije Hitler nego više onak... curica. Stalno kuka nekaj. Hitler nije kukao.
Elvis: Kad ja kukam?
Biškup: Ma uvijek.
Elvis: Tko je plakao kad mu se strgo Marshall?
Biškup: A jebiga, to je drugi par rukava. Ti uvijek kukaš.
Elvis: Ma kad ja kukam?
Biškup: Uvijek. Meni je bilo žao al nisam kukao.
Elvis: Al' si pustio suzu.
Biškup: A jebiga.
Elvis: Pošalji ti Antu Ljubičića da ide svirat svoje svadbe. I da, reci mu da je ispao debel na televiziji.
Biškup: I da to nije zbog ekrana.
Elvis: I reci mu da je "Guzotress" ono... vrh! To je najbolja pjesma i spot koji sam vidio ove godine.
Biškup: Dobro al' to je istina.
Elvis: Pa da zapravo. Ozbiljno, je.

Davor: Želite za kraj biti neozbiljni? Popljuvat nekoga?
Biškup: Popljuvat nekog? Kaj ja znam. HiM. Fakat su u kurcu bili.
Elvis: To nemoj stavit. HiM je...
Biškup: Cubismo jebemti.
Elvis: Tata ti je Cubismo.
Biškup: Ma Cubismo iz Kentuckya onak, fuj jebemti.
Elvis: Odjebi. Doug (~Scharin, bubnjar i frontmen) je moj prijatelj. Al' ne zato. HiM je jeben bend. Ja sam ih gledao deset puta.
Biškup: Da, u Aquariusu ono predgrupa Ricardo Luque.
Elvis: Nemoj ovo stavit, Kutija je glup. Napiši da tražimo novog gitarista, Kutija je glup.

Davor: Želite reći nešto za kraj?
Elvis: Kao, poruka za djecu?
Davor: Može i to.
Biškup: Jebite se.